Грађани Варварина памте билиски сусрет са ''Милосрдним анђелом''. Нико нам то не може избрисати из сећања. Ко то покуша, биће саучесник у овом крвавом пиру злочинца са неба, који нам измасакрира десет драгих нам суграђана а још тридесетак крваво рани и многе претвори у инвалиде. Помрачило се сунце тог кристално сунчаног дана над Варварином, 30. маја 1999. године. На дан славе ове мале вароши наслоњене на свој мост, на своју Мораву, прирасле уз своју белу цркву - чувара. Док је народ, окупљен око свога моста, своје цркве, прослављао своју славу Свету Тојицу, гвоздене птице злочинца, злослутно су кружиле у ниском лету. Наше птице, уплашене гвозденим орлушинама, узнемирено су почеле да некуд беже. Негде око 13,10 часова проломила се заглушујућа експлозија, дотад непозната и нечувена у овако мирном градићу шћућуреном на обали своје реке. Печурка отровница изниче нагло, помрачи сунце, гелери, јауци... Морава прихвати врело гвожђе свога моста и прве жртве, запенуша и заплака и она сплетена и збуњена усред свога брзака изненада насталог од грозне експлозије. Одоздо са дна, држећи грчевито врело гвожђе, закука још жива Сања, дозивајући своју маму. О, како брзо све утону у густу таму. Врати се ускоро гвоздена птица да изручи још један ужарени товар.
У близини цркве, поред обале реке, искасапљена људска тела, откинуте руке и ноге, међу гвозденим и врелим канџама моста. На бетону натопљеном крвљу, мој комшија Пера, пузећи на једном боку, дозива помоћ... Пуни се импровизована мртвачница